U Evropskoj uniji (EU) je prošle godine 7,1 odsto zaposlenih radilo s produženim radnim vremenom na svom glavnom poslu, pokazuju podaci Eurostata.
Produženo radno vrijeme odnosi se na one radnike koji obično provode 49 ili više sati sedmično na poslu.
Među zemljama EU, Grčka je imala najveći udeo radnika s prekovremenim radom (11,6 odsto), a slijede Kipar (10,4 odsto) i Francuska (10,1 odsto).
S druge strane, najniže stope zabilježene su u Bugarskoj (0,4 odsto), Litvaniji i Letoniji (po 1,1 odsto).
Hrvatska je po udjelu zaposlenih s prekovremenim radom od 3,8 odsto ispod prosjeka Evropske unije.
Veća stopa produženog radnog vremena je kod samozaposlenih (29,3 odsto od ukupno samozaposlenih) u odnosu na zaposlene (3,6 odsto od ukupno zaposlenih).
Duži radni dan bio je češći kod KV radnika u poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu (27,5 odsto svih KV radnika u poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu) i menadžera (21,9 odsto).
U svim drugim zanimanjima, definisanim međunarodnom standardnom klasifikacijom (ISCO), u prosjeku je tek 7,3 odsto radnika radilo duže od 49 sati sedmično.
(Erna H.)